Kina zabranila personalne sajtove

Kina je zabranila fizičkim licima da registruju nove internet domene i pokrenula veliku akciju kontrole više miliona ličnih prezentacija na mreži, u najjačem udaru vlasti na internet u zemlji, piše Financial Times.

Od ponedjeljka, svi koji žele da registruju internet domen u Kini moraju da prilože i dozvolu za rad i podatke o svojoj kompaniji. I već postojeći sajtovi će morati vrlo brzo da regulišu papire jer će biti gašeni po hitnom postupku u slučaju da ne zadovoljavaju nove propise.

Internet provajderi su saopćili da su već počeli s revizijom baza svojih klijenata, kako bi pronašli "potencijalno opasne, nelegalne i štetne sadržaje". Inače, "štetno" je riječ koju vlasti koriste u većini slučajeva kada se bave već dobro poznatom cenzurom interneta u Kini. Pod štetnim se podrazumjeva sve od pornografije pa do političkog aktivizma.

Novi korak u kontroli interneta, koju vlasti u Kini vrše na nekoliko nivoa, uslijedio je neposredno poslije djelomičnog ili potpunog blokiranja društvenih internet sajtova kao što su "Youtube", "Facebook" i "Twitter", kao i njihovih lokalnih verzija, prenose agencije.

Tvorac baze MySQL pokrenuo kampanju da je spasi

Finac Majkl „Monti“ Videnius, tvorac MySQL-a, pokrenuo je preko veba kampanju da „spasi“ ovu bazu otvorenog koda od „stega“ kompanije Oracle, koja nastoji da kupi njenog aktuelnog vlasnika, Sun Microsystems.

Oracle je u aprilu objavio kako planira da kupi Sun za 7,4 milijardi dolara, ali ugovor o kupovini je na čekanju dok evropske vlasti koje se protive kupovini ne sprovedu istragu da li se njime krši antimonopolski zakon. Jedan od ključnih razloga njihove zabrinutosti, a isto važi i za zagovornike otvorenog koda, jeste budućnost baze MySQL pod Oracleom, koji već drži znatan deo tržišta baza podataka sa sopstvenim patentiranim proizvodom.

Ukoliko korisnici sada podignu glas evropske vlasti mogle bi da zaustave spajanje ili da nateraju Oracle da ponudi izvesne ustupke i garancije u odnosu na MySQL, napisao je Videnius u svom saopštenju.

On tvrdi da je Oracle kontaktirao „stotine svojih velikih klijenata“ i zatražio od njih da lobiraju u Evropskoj uniji da podrži sklapanje ugovora o kupovini. Korisnicima je rekao da će uložiti više novca u razvoj baze MySQL a da će se i ukoliko je bude napustio njeni kodni izdanci „pobrinuti da opstane“.

Sam Videnius upravo vodi jedan takav projekat, MariaDB, ali i pored toga smatra da takvi napori nisu dovoljni.

„To što će uložiti više novca u razvoj, nije dokaz da će se dobiti bilo šta korisno ili da će MySQL nastaviti da bude konkurentna snaga na tržištu kakva je sada“, kaže on. „Bilo kakav izdanak nije dovoljan da održi MySQL u životu u budućnosti, ukoliko Oracle, kao vlasnik autorskih prava, u bilo kom trenutku odluči da je ugasi ili da zatvori neke delove njenog koda.“

Pre deset godina MySQL se pretežno koristila za veb aplikacije, ali je u međuvremenu postala veoma funkcionalna i skalabilna a uz to uliva poverenje i koristi se u razne svrhe, dodao je on.

„To ne samo da plaši već i povređuje Oracle svakog dana. Naravno da baza Oracle ima daleko više funkcija, ali MySQL već sada radi mnogo toga za šta je često korišćen Oracle i pomaže ljudima da uštede puno novca. Zbog toga nisam ubeđen da će Oracle biti dobro utočište za MySQL.“

Videnius traži od istomišljenika da javno objave svoju zabrinutost tako što će poslati pisma Evropskoj uniji, pisati o problemima vezanim za Oracle i MySQL i govoriti o tome svojim rukovodiocima u kompanijama.

Prve reakcije na Videniusov poziv bile su mešovite, od jedne koja poziva da se odmah digne na noge i suoči sa zlom, do druge u kojoj se podseća da je Videnius prodao MySQL (što je u redu) i da Oracle ima pravo da sa tom bazom radi šta mu je volja ako je kupi i postane njen vlasnik.

Oracle je u ponedeljak javno objavio deset obećanja korisnicima i razvijačima baze MySQL koja će važiti još pet godina posle spajanja, na šta je EU odgovorila saopštenjem „da su ta obećanja važan novi element koji se mora uzeti u obzir u tekućoj istrazi“. U njemu je čak ponovljena i ranija izjava komesarke za tržišna nadmetanja Neli Krus, da je optimista u pogledu postizanja zadovoljavajućeg rešenja. Međutim, krugovi bliski komesarki nisu uvereni da će ona prihvatiti ova javno izrečena obećanja.

Evropska unija je svoje primedbe na udruživanje kompanija Oracle i Sun dostavila pre mesec dana, a potom je nedelju dana kasnije pomerila krajnji rok za zaključenje svoje istrage o kupovnom ugovoru sa 19. januara na 27. januar 2010. kako bi Oracle imao dovoljno vremena da pripremi svoju argumentaciju.

YouTube testira „olakšano“ gledanje

YouTube ima relativno jednostavan interfejs koji ne bi trebalo da predstavlja problem njegovim korisnicima, ali jeste nezgodan onima čiji su računari slabiji ili im je veza spora. Da bi im pomoglo da lakše izađu na kraj s gledanjem videa, osoblje ove veb lokacije pokrenulo je projekat „Pero“ (Feather) čiji je cilj da se gledanje olakša tako što bi se ubrzalo učitavanje i smanjilo opterećivanje internet veze.

Feather je trenutno na raspolaganju u beta verziji na strani TestTube i neke od njegovih ključnih odlika su to da sadrži plejer za reprodukcije standardnog kvaliteta (nema opcije za kvalitetniji HD video – i nedavno najavljenu rezoluciju 1080i), manji je broj srodnih video snimaka i objavljenih komentara i manje dodatnih mogućnosti. Da biste ga isprobali pridružite se beta testiranju ovde

Za dvije nedelje u Kini preko Weba prodato tek pet iPhonea

Kineski operator mobilne telefonije, kompanija China Unicom, prodao je svega pet primeraka Appleovog telefona iPhone u dve nedelje od otvaranja velike mrežne prodavnice, što je najnoviji znak da ovaj aparat ima problema u Kini, jer je preskup i nema Wi-Fi.

U zvaničnoj prodavnici za iPhone na adresi Taobao.com, najvećoj kineskoj Web lokaciji za e-trgovinu, koja liči na eBay, prodata su svega dva 8-gigabajtna i tri 16-gigabajtna iPhonea. Prodavnica je počela da radi sredinom novembra, nekoliko nedelja pošto je China Unicom zvanično počeo da nudi prve modele iPhonea u Kini. China Unicom prodaje Appleove telefone i preko sopstvene Web lokacije, ali na njoj nema podataka o prodaji.

Telefoni serije iPhone koje prodaje China Unicom nadmeću se sa onima koji su u zemlju stigli iz inostranstva i koje su korisnici kupili mnogo pre nego što su stigli zvanični primerci. Telefoni kupljeni van Kine imaju Wi-Fi, dok ga ovi koje prodaje China Unicom nemaju, jer to ne dopušta lokalna regulativa. Zvanični telefoni su pored toga i znatno skuplji od onih kupljenih drugde. Model iPhone 3GS sa 32 GB bez ugovora u Kini košta 7000 juana (oko 1000 dolara) a u obližnjem Honkongu 800 dolara.

Spora prodaja preko Mreže poklapa se sa ranije uočenim signalima da zvanični iPhone neće biti popularan u Kini. China Unicom je navodno prodao svega 5000 primeraka Appleovog telefona u prvih par dana po predstavljanju, što je neuporedivo manje od preko 60.000 porudžbina koliko je južnokorejski operator KT primio pre nego što je prošle nedelje započeo prodaju u toj zemlji.

Drugi razlog zbog kojeg iPhone Kinezima nije prihvatljiv jeste to što teško mogu da koriste App Store. U Kini su kreditne kartice uobičajena stvar, ali njihovi vlasnici ih retko koriste za male kupovine pomoću mobilnog telefona. Pored toga, mali broj mladih na koje cilja App Store ima kreditne kartice. Mnogi Kinezi plaćaju preko mobilnih telefona ali to čine kroz pripejd kartice koje im prodaju lokalni operatori. App Store će morati da ponudi dodatne opcije plaćanja i više lokalizovanih sadržaja ukoliko želi da privuče više korisnika u Kini.

Jing

Jing je besplatan alat koji sluzi sa screencast-ing.
Sam program je odlicno odradjen i veoma je jednostavan za koriscene, odlicna funkcija programa je sto ima direktno uploadovanje na http://www.screencast.com.

Moja zamjerka programu je sto nema opciju da nakon snimljenog sadrzaja mozete da promijenite rezoluciju samog video. Velika zamjerka je ta da ne postoji opcija da ekran prati misha u jednoj povrsini tj. da se snima samo bitan dio ekrana. Takodje nema opciju sa konvertovanje u neki drugi video format. Ovo je strasno lose jer ako hocete nesto da uploadujete na youtube necete moci da uploadujete SWF format koji je inace jedini format u koj Jing snima.

Jing mozete download-ovati sa sledece adrese: http://www.jingproject.com/

Wikipedia izgubila hiljade urednika

Nedavno obavljeno istraživanje je pokazalo da je u prvoj četvrtini ove godine skoro 50.000 urednika napustilo mrežnu enciklopediju Wikipedia, što je 10 puta više nego u istom periodu 2008. godine.

O ovom zapanjujućem odlasku urednika sa lokacije koju su korisnici stvorili, izvestio je Filipe Ortega sa madridskog univerziteta Kralj Huan Karlos. Ortega je napravio i koristio računarski program da bi analizirao istoriju uređivanja na Wikipediji. U izjavi za list The Times Ortega je izjavio: „Ako nema dovoljno korisnika koji bi brinuli o projektu, on može vrlo brzo da nestane. Mi još nismo u takvoj situaciji. Ali vremenom, ako se ovaj negativni trend nastavi, to bi moglo da se dogodi“.

Kao odgovor, predstavnik britanske Wikipedije Majkl Pil je izjavio za novinsku agenciju Press Association da se Wikipedia „nalazi u odličnom stanju“. Pil je naveo da postoji mogućnost da Ortegino istraživanje nije precizno i doveo je u pitanje kako je urednik sa Wikipedije u tom istraživanju definisan. "Wikipedia je otvorena i svako može da je poseti i izmeni sadržaj na njoj, tako da imamo neprekidan tok“, rekao je Pil.

"Wikipedia definitivno ne odumire. Ona ima licencu za besplatnu upotrebu što znači da će sadržaj koji je dodat ostati tu zauvek“, kaže Pil.

U odgovoru na spekulacije o pooštravanju pravila za dobijanje dozvole za uređivanje, što je možda bio uzrok za toliki odlazak urednika, Pil je izjavio: „U ovom trenutku pokušavamo da malo više angažujemo ljude koji imaju dosta znanja“. On je dodao da će se uz pomoć prepravljenog sistema zlonamerni i neadekvatni članci koji muče Wikipediju lakše uklanjati.
Wikipedija će u Velikoj Britanija sledeće godine započeti sa prikupljanjem informacija iz muzeja kako bi dopunila već postojeće članke korisnika, zbog čega u nekim krugovima dolazi do spekulacija da je san o enciklopediji koju korisnici sami stvaraju možda gotov.

Skype - besplatni program za komunikaciju

Skajp (izvorno: Skype) je peer-to-peer (P2P) mreža (i istoimeni program) koja pruža uslugu internet telefonije (VoIP).

Korisnici programa mogu besplatno međusobno da pričaju preko mreže, a program pruža i uslugu pozivanja i primanja poziva sa standardnih telefonskih brojeva (SkypeOut i SkypeIn) koja se dodatno naplaćuje.

Kompanija SkypeGroup koja je bila vlasnik Skajp licence, prodata je 14. oktobra 2005. za 1,9 milijardi evra kompaniji eBay.

Google Maps

Google Maps je Googleova tehnologija besplatnih digitalnih mrežnih karata, koje čine osnovu mnogih servisa i usluga, od pregledavanja satelitskih snimaka, planiranja trase putovanja (plana kretanja), lokatora traženih mjesta, itd.

Dopušta jednostavnu implementaciju na različite web stranice, kombiniranje sa drugim aplikacijama, razvoj dodataka i prilagođavanje specifičnim potrebama. Zasnovana na istoj tehnologiji postoji i kao zasebna aplikacija namijenjena instaliranju i korištenju na pojedinim osobnim računalima sa vezom na internet, Google Earth, virtualni globus.

Osnove sustava

Uz digitalne karte koje su vektorske slike, osnova sustava su i satelitske snimke koje su rasterskog tipa, a podržane su uglavnom u visokoj razlučivosti za sva područja velike naseljenosti i važne zemljopisne lokacije. Fotografije se polako prikupljaju kako nastaju, nakon odabira se implementiraju u sustav, te je tako većina fotografija starija od godinu dana, a neke potječu čak iz 2001. godine.

Treba napomenuti da su neke fotografije najvećih rezolucija ustvari "zračne" snimke iz zrakoplova, a ne satelitske. Zbog takve koncepcije, sustav je podložan greškama kao i svaki drugi, tako da ponekad slika koju pruža Google Maps nije realna i ne odgovara trenutnoj situaciji zbog promjena koje su nastale nakon što je fotografija nastala. Zbog te lake dostupnosti poprilično preciznih fotografija naseljenih područja Zemlje, postoje primjedbe jer bi se sustav mogao koristiti za planiranje terorističkih napada, te su zbog toga neki dijelovi fotografija cenzurirani, pretežito državne lokacije i objekti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Satelitske fotografije

Osnovna rezolucija satelitskih fotografija je 15 m (točnost, maksimalno odstupanje), fotografije visoke rezolucije se penju do 0.15 m, a neka područja, poput južnoameričkih država su pak ekstremno niskih rezolucija. Kako se te fotografije dosta često koriste za izradu i poboljšanje digitalnih karata, one su minimalno iste, uglavnom i znatno bolje rezolucije. Stalnim priljevom novih i boljih fotografija, postupno se poboljšava sveukupna rezolucija i preciznost. Zanimljivost je da su neka područja, za koja bi se reklo da su potpuno nevažna, snimljena ekstremno visokim rezolucijama, najvjerojatnije zračnim fotografiranjem.

Mogućnosti

Vjerojatno najkorisnija mogućnost Google Mapsa je skup podataka o cestama i prometnicama sa pripadajućim svojstvima i oznakama, turističkim lokacijama (poput restorana, hotela, parkova), prirodnim i umjetničkim znamenitostima, društvenim lokacijama, geopolitičkim određenjima, itd. Pomoću tih podataka, koji čine digitalno stvoreni sustav karata, može se planirati zamalo bilo što vezano uz putovanje ili transport, od određivanja plana vožnje cestama uz upute o pravcima vožnje, traženja smještaja, određivanja mjesta koja će se posjetiti, najisplativijih pravaca za transport ili pak onih koji pružaju najviše zadovoljstva pri putovanju, itd. Te digitalne karte čine zaseban sloj za prikazivanje koji se može kombinirati sa satelitskim kartama za još informativniji prikaz određenog dijela zemljine površine.

Korisničko sučelje

Korisničko sučelje je jednostavno za navigaciju, povlačenje mišem premješta pogled na druge lokacije, mogući su skokovi na određene koordinate i potraga za lokacijama, podržano je zumiranje do različitih nivoa virtualnog pogleda na Zemlju putem stvarnih satelitskih snimaka i stvorenih digitalnih karata različite kvalitete, ovisno o važnosti promatranog područja, razne načine prikaza karata, od umjetno pridodanih geopolitičkih oznaka, prometnica, puteva, noćnih snimaka, prikaza važnih lokacija, turističkih odredišta, kulturnih znamenitosti, itd.

Tehnička izvedba

Tehničku i izvedbenu bazu sustava čine JavaScript (skriptni jezik) i XML (jezik za označavanje podataka), te je Google Maps, kao i mnogi drugi softverski proizvodi bio podvrgnut obrnutom inžinjeringu (reverse engineering) zbog razvoja dodatnih skripti i raznih neslužbenih dodataka koji proširuju postojeće ili dodaju nove mogućnosti sučelju, uz službene nadogradnje i evoluciju softvera. Neki poznatiji dodaci su prikaz nekretnina za iznajmljivanje, karte raširenosti zločina, a postoje i razne klijentske skripte za prilagođavanje podataka koje Google Maps prikazuje. Sve je popularnije kombiniranje sa Flickr službom/zajednicom za razmjenu vlastitih fotografija. Dio razvoja Google Maps-a uključuje i Google Maps API (Application Programming Interface), sučelje za programiranje primarno namijenjeno integraciji u web stranice i prilagodbi vlastitim potrebama.

Google Earth kao samostojeći program implementira i neke dodatne mogućnosti, poput trodimenzionalnih modela građevina dodanih na karte i izometrijske poglede na iste, Linkovi na Wikipedia članke lokacija i objekata koji se promatraju, Panoramio uslugu poveznica na razne korisničke fotografije istih objekata i lokacija, ESA (European Space Agency) satelitske ne-kartografske fotografije površine planeta danju/noću i slično.

Sta su blogovi

Blog ili veblog (skraćeno blog, od engl. web log, blog) čini niz hronološki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na veb-stranicama (uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim).

Tipovi unosa mogu varirati ne samo po svojoj temi i obimu već i po formatu. Tako postoji veliki broj veblogova čiji su unosi u tekstualnom formatu (poput vesti, beleške, rasprave). Takođe, postoji veliki broj blogova gde je unos fotografija, skica ili neki drugi grafički rad, adresa ka nekom zanimljivom sadržaju na Internetu i tako dalje.

Veliki deo blogova omogućava svojim posetiocima da napišu svoj komentar na unose na taj način stvarajući male zajednice koje diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u široko rasprostranjen način komunikacije na Internetu, između autora (ili grupe autora) i posetilaca bloga. Blog omogućava komunikaciju na lakši način nego na forumima ili putem e-pošte. On omogućava da svako na jednostvan način iskaže svoje mišljenje na Internetu, bez posebnih tehničkih znanja.

Blogove može pisati bilo ko. Među poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su premijer Australije Džon Hauard, zatim osnivač najvećeg Internet aukcijskog sajta Ibej (eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Džejmi Oliver, kao i šef tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Među popularnim blogovima je i onaj američkog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Gardijan dodeljuje svoje godišnje nagrade za najbolje britanske blogove.

Istorija bloga

Pre nego što je blogovanje postalo popularno, digitalna “društva” su imale više formi, kao što su Usenet, e-mail liste i BBS. 90tih Internet forum softver, kao sto je VebEks, pokrenuli su konverzaciju preko tredova (threads), nešto nalik na forume za koje znamo danas.

Period od 1994-2001

Moderni blog je evoluirao od onlajn dnevnika, gde ljudi mogu da pišu podatke iz svog privatnog života. Većina ovakvih pisaca naziva sebe novinarima. Džastin Hol, koji je počeo da vodi blog 1994. godine kao student na koledžu, danas se vodi kao jedan od prvih blogera.

Prvi blogovi su bili samostalno sređivane komponente običnih veb sajtova. Međutim, napredak „alatki“ za sređivanje veb sadržaja omogućilo je da se blogovi poređaju po hronološkom redu, što je i doprinelo popularnosti i širenju blog populacije. Na kraju, to je doprinelo razvitku bloga onakvog kakvog ga danas znamo. Blog može biti hostovan preko posebnih blog hosting servisa, ili može biti pokrenut preko određenog blog softvera, kao sto su VordPres, Bloger, Movajl Tajp ili LajvŽurnal, ili preko veb hosting servisa, kao na primer Drimhost. Termin „veblog“ je prvi uveo Žorn Barger 17 Decembra 1997. godine. Skraćenu verziju, „blog“, je prvi primenio Peter Merholz, koji je u šali reč „weblog“ razdvojio u frazu „we blog“ (mi blogujemo) i tako je i nastao glagol "blogovati" što znači „uređivati neki blog ili pisati komentare na istom“.

Posle lošeg starta, blog naglo dobija popularnost; sajt Ksanga, koji je pokrenut 1998., je imao samo 100 blogova krajem 2000., dok je taj broj krajem 2006-te iznosio više od 25 miliona blogova.

1999. godina je bila prekratnica za razvoj bloga, jer je tada objavljeno nekoliko „alata“ koje su usavršili korišćenje bloga:

• Open Diari pokrenut je u oktobru 1998. godine, i ubrzo imao nekoliko hiljada „dnevnika“. Inovacija koju su uveli je komentar čitaoca, i tu su bili prvi blogovi gde su čitaoci mogli da ostavljaju komentar na piščev blog.
• Brad Ficpatrik pokreće LajvŽurnal u martu 1999. godine.
• Evan Viliams i Meg Hourihan pokreću sajt Bloger u Avgustu 1999. godine (kupljen od strane Gugla (Google) u Februaru 2003. godine)

Period od 2001-2004

Uticaj bloga i komunikacija sa širom populacijom tokom 2001. godine izuzetno brzo raste. Uvidevši da blog ima određeni uticaj u društvu tokom 2001. dosta američkih političara pokreće svoje blogove u kojima razgovara sa „običnim“ ljudima i njihovim problemima. Tokom 2002. godine nastaje DejliKos (Daily Kos), koji je do danas izrastao u jedan od najposećenijih blogova, sa prosečnom posećenošću od oko milion poseta dnevno.

Iako vladaju predrasude da je blog jedan vid savremenog tračarenja, blogeri ponekad iznose ključne probleme na videlo javnosti, i nateraju medije da se pozabave tim problemima. Mada, većina blogova takvog tipa najčešće komentariše određene vesti koje su se pojavile u medijima. javlja se i druga vrsta blogova, takozvana ekspertska, gde eksperti iz određenih oblasti pišu o određenim problemima u društvu.

Period od 2004 – sadašnjost

Počev od 2004. godine blogovi se na Zapadu masovno upotrebljavaju kao politčko sredstvo, najčešće kao vid politčke kampanje i za pridobijanje glasova „blogerske populacije“. Meriam-Vebsterov rečnik je objavio da je „blog“ reč 2004. godine!

Zadnjih godina blogovi uzimaju ulogu „razotkrivača istine“, otvoraju teme o kojima mnogi ne žele da pričaju, tako da su blogovi postali na neki način i „skandal majstori“. Treba pomenuti da se blogovima, tokom strašnog cunamija u Šri Lanci i južnoj Indiji, obaveštavalo o kriznim područijima i o tome gde je pomoć neophodna. Isto se dogodilo i tokom uragana „Katrina“ koji je opustošio Nju Orleans. Na blogovima su se tada pojavljivale informacije kojih nije bilo po elektronskim medijima.

Tokom 2005. godine većina medijskih giganata poput Gardijana i BBC-a pokreću blogove na svojim sajtovima, koje vode njihovi najistaknutiji novinari.

Istorijat bloga u Srbiji

Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, određeni broj entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj veb adresi, a krenulo se i sa otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj.

Prema istraživanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovništva u Srbiji prati blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do kraja 2008. godine preko 20.000 blogova. Srbija je država koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim veb adresama.

Tipologija blogova

Tipologija blogova je disciplina koja pokušava da katalogizuje blogove prema specifičnosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omogućavaju kategorizaciju tekstova, dok su drugi pisani sa određenom svrhom. Najčešća pojava su neodređeni blogovi koji zalaze u razne teme. Kada su mediji i uređaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi (blogovi pisani sa mobilnih telfona, ličnih digitalnih asistenata - PDA). Pored ličnih postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznati blogovi ovog tipa imaju korporacije Gugl, Nokija, Majkrosoft, Del.

Mašine za pretraživanje blogova

Postoji nekoliko mašina za pretraživanje blogova, kao što su blogdiger (blogdigger), fidster (Feedster) i Tehnorati (Technorati). Prema Tehnorati izvoru, mašini za pretraživanje blogova, krajem novembra 2006. godine bilo je registrovano preko 62,4 miliona blogova.

Popularnost blogova

Veliki porast blogovi mogu zahvaliti padu interesa za masovne medije. U Sjedinjenim Američkim Državama, gledanost nacionalnih TV mreža i čitanost štampanih medija je u znatnom padu. Karakteristično je da se publika okrenula većem broju kablovskih kanala, a izdavaštvo je krenulo u smeru mikro publikacija.

Neprofitni autori kao i autori na početku svog stvaralačkog rada često se zanimaju za saradničke projekte u koje se ubrajaju i blogovi.

Blogerska etika

Blogeri vrlo često nastupaju kao interesna grupa. Čest je običaj ostavljanja komentara, najčešće mećusobne pohvale istomišljenika. Ali, postoje, kao i kod elektronske pošte, blogerski spamovi, nepoželjan sadržaj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni servisi na Vebu, imaju spam-filtere koji sprečavaju komercijalne i komentare koji nisu u skladu sa temom bloga.

Pouzdanost informacija na blogu

Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose beznačajna događanja, glasine i lične stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomišljenika, javno mnjenje blogove često smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih nekoliko godina, sve je veći broj stručnjaka iz različitih oblasti koji prave veoma kvalitetne blogove.

Ozbiljni kolaborativni projekti često ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj ažurnosti. U tzv. ozbiljnoj, često žutoj štampi ponekad se prenose poluinformacije iznesene na blogovima, što upućuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj. Na blogu se beleže i propagande aktivnosti, na primer političke kampanje. Sa druge strane, jednostavno (i često besplatno) kreiranje bloga omogućuje lako testiranje da li određeni projekat može uspeti na vebu ili ne.

U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve više profesionalnih blogera, odnosno osoba koji žive isključivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, može se videti i po tome što najuticajniji klasični mediji na internetu imaju svoje blog sekcije, koje su često i posećenije od unosa klasičnih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i personalizovana komunikacija.

Okupljanja blogera

U svetu su popularna okupljanja osoba koje kreiraju i čitaju blogove. U Srbiji se od 2007. godine redovno se održava godišnje regionalno okupljanje blogera pod nazivom BlogOpen.

Sta je RSS Feed

Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication - stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je "porodica" HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste " jezik" interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti "obični" internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci "očišćeni" od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad "običnim" pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača "preletite" preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i "prijave" vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi "privlače" nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga "dupliraju" ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da "pružite" RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja "neoriginalnog" sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se "bave" istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg "browsera" ( Internet Explorer, Firefox, Opera... )

Da bi ste mogli "videti" RSS feed potrebno je da imate "čitač" RSS feed -ova ( na engleskom jeziku ovi programi se zovu "RSS readers", "feed readers", "news readers" ili "agreggators" ). Postoje dve vrste "čitača" :

• Desktopni - "čitač" koji instališete na svoj kompjuter.
  RSS čitač zasad nije "ugrađen" u operativni sistem Windows. Zato ga morate preuzeti sa interneta. Ovi programi su ( za sada ) besplatni.
• Web ( internet ) čitač.
  "Online" RSS "čitaču" pristupate preko svog "browsera" ( Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari ) postavljen na nekom web sajtu. Ova "usluga" je takođe ( za sada ) besplatna, na većini RSS "online" servisa ne morate ni da se registrujete. Mada postoje naprednije RSS usluge na internetu, koje zahtevaju registraciju ( koja je uglavnom samo zaštita od "spama" )

Najpoznatiji besplatni Windows RSS "čitači" su :

FeedDemon ( ovaj RSS čitač koristim, i mogu ga preporučiti )

FeedBeast

Fuzzy Duck RSS Reader

Snarfer

FeedExplorer

UniveRSS Microsoftov 3D RSS čitač za Vista operativni sistem (pre preuzimanja, potrebna autorizacija )

Juice ( RSS čitač koji je više namenski - može da preuzima sa interneta i "podcast" - više o podkastingu u nastavku )

Omea RSS reader ( pored RSS feed -ova "čita" i News grupe a služi i da vam pamti linkove - "bookmark manager" )

RSSReader ( Microsoft .NET framework mora biti instalisan )

Mape uma

Mape uma, za one kojima je to nov pojam, predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira, da se na dobar način organizuju beleške. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo svih glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste poenta. Naš mozak voli da pamti samo ključne ideje i ključne reči. Ali da krenemo od tvorca mapa uma, Tonija Buzana. Rođen je 1942. godine u Londonu, diplomirao psihologiju na univerzitetu British Columbia1964., od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja naših umnih i kreativnih sposobnosti. Toni Buzan radi i kao savetnik u vladinim ministarstvima, kao i mnogim multinacionalnim korporacijama širom sveta. Pored knjiga “Mape uma”, “Brzo čitanje”, “Savršeno pamćenje”, njegova najprodavanija knjiga “Koristite obe hemisfere mozga”, prodata je u milion primeraka. Zašto su korisne mape uma? Pre svega, one sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva hemisfera, ili logička hemisfera, se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama.

Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak može da radi i sto puta bolje! Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije.

Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje. Kako se crtaju mape uma? Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma. Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili crteža. Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u deliću sekunde. Mapa uma u suštini sadrži asocijacije misli koje proističu ili se vezuju za centralnu tacku. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se dalje granaju u manje važne pojmove. Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se koriste i bojice ili markeri. Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem umu. Što više boja, to bolje. Isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu asocijaciju na dati pojam. Dakle, što više crteža. Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.

Uostalom, možemo da pogledamo i analiziramo sledeću mapu, ni manje ni više nego lično Buzanovu o tome koje su zakonitosti crtanja mapa uma. Ova mapa konkretno ne sadrži crteže osim centralnog, ali je korisna dok ne naučimo kako da crtamo grane. Svaka grana se crta jednom te istom bojom, a crna se ne preporučuje.

Reči, crteži i oznake koje se odnose na tu granu se pišu ili crtaju iznad te grane. One mogu da budu bilo koje boje, a preporučuju se varijacije boja, veličine slova, linija i slika. Nakon što je nacrtan centralni crtež (u ovom slučaju same mape uma), crta se prva grana, ovde konkretno crvena. U principu nije bitno sa koje strane se počinje, ali je uvek jednostavnije ukoliko razvijemo sistematičnost i rutinu. Naime, crtanje grana u smeru kazaljke sata se preporučuje kao pametna ideja. Jedna od grana, u ovom slučaju crvena, iznad koje pišemo ono što ona sadrži (ovde konkretno papir ) je malo deblja u odnosu na svoje izgranke, koji su uvek tanji ka vrhu nego ka čvoru. Objašnjeno je kakva vrsta papira nam je potrebna za crtanje mapa uma: bela (prazna) i postavljena horizontalno. Treći crveni izgranak ima još manju granu koja sugeriše da početak mape treba da počne od crtanja centralne slike.

Na najdebljem delu plave grane, koji označava novu temu piše use (prev. koristite ). Autor ove mape nam predlaže da koristimo slike, boje i reči pri crtanju mapa. Što se tiče reči, slova treba da budu štampana, da se ne pišu rečenice, već isključivo ključne reči. Naš mozak će se snaći što se tiče improvizacije detalja. Uostalom, probajte. Sumirajte neki tekst ili knjigu na ovaj način i stavljajte samo ključne reči na mapu. Shvatićete da ćete biti u mogućnosti da na osnovu tih reči ispričate čitave priče.

Treća, ljubičasta grana objašnjava kakve linije grana crtamo. Da ponovimo, one idu od debljeg kraja ka tanjem, povezane su i sadrže (isključivo iznad sebe) reči i crteže ili slike. Slova treba da se pišu horizontalno.

Što se tiče stila, što objašnjava zelena grana, autor kaže da treba da bude zabavan, lep i zanimljiv. Bilo bi idealno kada bismo razvili svoj lični prepoznatljiv stil. A to se postiže upornim vežbanjem. Razvijanjem ličnih simbola možemo vrlo lako da predstavimo neku ideju u par poteza. Ali, za to je potrebna veština. Suvišno je reći da se mapama uma mogu služiti samo dovoljno uporni koji će stalnim vežbanjem uspeti da sumiraju naporno gradivo kroz par glavnih grana sa ključnim rečima i slikama. Ili nacrtati plan rada za narednu nedelju, mesec ili godinu.

Mi postajemo ono što mislimo. Ukoliko u glavi imamo jasnu sliku onoga što priželjkujemo, to stavimo na papir, a papir postavimo na nama vidno mesto, jasni ciljevi se kristališu i podsećaju nas na to šta smo ostvarili, a šta ne. Opominju nas da se skoncentrišemo na prioritete.

Još jedan mali, poslednji osvrt na mapu. Poslednja, tamno zelena grana opisuje strukturu mapa uma. Preporučuje se red, jasnoća i ponovićemo još jednom: ASOCIJACIJE! Probajte i sami!

Evo i zadatka. Nacrtajte mapu uma vaše budućnosti, onako kako biste vi voleli da ona izgleda. Na centralnom crtežu se nalazite vi, onako kako sebe vidite u bliskoj ili daljoj budućnosti. Iz centralnog crteža se razgranavaju mnoge grane, ili samo nekoliko njih, zavisno od vaših želja. Glavne grane mogu biti, na primer, obrazovanje, porodica, zdravlje, kupovina, ciljevi, putovanja i slično. Nacrtajte svoju prvu mapu uma! Ne štedite vreme. Svaka nova mapa će iziskivati mnogo manje vremena. Kada nacrtate više od sto mapa, biće vam potrebno samo par minuta da nacrtate sve što želite. Ne odustajte!

Kako dodati Blogroll na blogger

Blogger in Draft (a pre-release version of Blogger) added an interesting widget that lets you display the latest posts from your favorite blogs. It's an enhanced blogroll that displays the recently updated blogs and snippets from the most recent posts.

You can manually add the blogs by entering their URLs or you can select from your Google Reader subscriptions. To add the widget to a Blogger blog, you need to go to Blogger in Draft, click on the Layout section corresponding to the blog and add the "Blog List" page element. You can't add the widget for blogs that still use the classic templates, like this blog.

Google Reader already lets you create a blogroll from any public tag, but Blogger's widget is more customizable.